Šta mislim i znam o priči i pripovedanju
Unutar svakog od nas nalaze se univerzalni pripovedni obrasci otelotvoreni još u mitovima, i njihovim varijantama, koji su se, vremenom, uobličavali.
Unutar svakog od nas nalaze se univerzalni pripovedni obrasci otelotvoreni još u mitovima, potom i u svim drugim oblicima, i njihovim varijantama, koji su se, vremenom, uobličavali: od narodnih predanja, preko bajki, do filmova, uz neizostavne prozne umetničke oblike kakav je roman, kao i uz primenjene kakvi su drama i scenario. Oni su toliko univerzalni da cela planeta plače i smeje se na istu scenu u knjizi i filmu.
Svako ko je ikada osvestio želju da piše, u mogućnosti je da uz pomoć tih univerzalnih principa komunicira sa celim svetom – kroz priču. Tako je svaka, baš svaka priča važna, ali i autentična: jer je svako, baš svako poimanje sveta, koji u priči kreiramo, jedinstveno.
Postoje pravila i alati za pisanje umetničke proze, kao i za slikanje, fotografisanje, vajanje… Ja sam ih kroz obrazovanje, učenje i iskustvo usvojila, sistematizovala i kroz godine rada sa drugim piscima naučila kako na najbolji način da ih prenesem.
Postoje pravila i alati za pisanje umetničke proze, kao i za slikanje, fotografisanje, vajanje… Ja sam ih kroz obrazovanje, učenje i iskustvo usvojila, sistematizovala i kroz godine rada sa drugim piscima naučila kako na najbolji način da ih prenesem.
Kroz procese pisanja umetničke proze sam prolazila bezbroj puta – pišući svoje priče i pomažući drugima, pa znam šta na kom koraku taj proces iziskuje. Otuda sam sigurna: pisanje nije stvar inspiracije koliko je stvar rada, ne pišu oni koji su za to rođeni koliko oni koji imaju potrebu za pisanjem, onda kada priča dođe do onog ko u njoj uživa – ostvaruje svoj puni ciklus.
Ako ti se jednom javila potreba za pisanjem, neće te ostaviti na miru dok se pisanju ne posvetiš, onoliko koliko možeš u ovom trenutku.
Ako ti se jednom javila potreba za pisanjem, neće te ostaviti na miru dok se pisanju ne posvetiš, onoliko koliko možeš u ovom trenutku.