Ključne stvari za kreiranje glavnog lika

Postoji tradicionalna podela na priču radnje i priču karaktera, međutim najčešće su ta dva elementa isprepletana i podjednako važna za priču.

Funkcija strukture je da obezbedi porast pritiska koji likove primorava da se nose sa sve težim dilemama, da njihove odluke i postupci budu sve teži i rizičniji, čime se postupno otkriva njihova prava priroda a možda čak i njihovo nesvesno.

Ipak, nisu retke ni one priče u kojima je akcenat na karakteru. U njima pratimo jednog lika iz tačke A do tačke B, u kojoj ga vidimo sasvim drugačijeg. (To putovanje, na kojem lika stavljamo u okolnosti koje ga menjaju, detaljno je opisano u mom tekstu o strukturi herojskog putovanja)

Šta je važno za kreiranje glavnog lika u priči ma koje strukture?

Sporedni likovi su uvek u funkciji osvetljavanja glavnog lika

Svesno biramo da nešto o glavnom liku ne govorimo kroz njegove akcije, nego kroz odnos sa sporednim likom. Možemo kreirati i više sporednih likova kojima je funkcija osvetljavanje glavnog lika. (Najbolji skorašnji primer za ovo je priča Mračna kći, film ili knjiga, u kojoj kroz dve sporedne majke dobijamo celokupnu sliku glavne majke. U knjizi imamo još i četvrtu majku, kojom je motivisano zašto je glavna majka takva kakva je.)

2. Podele likova

U literaturi postoje razne podele – poslušaj moj lajv sa Anom Miloš ako te tako nešto zanima. Može da ti pomogne da obogatiš svoj svet priče ako misliš da mu nešto fali. Ipak, dobre priče su i one sa jednim glavnim i jednim sporednim likom, ukoliko oni reprezentuju glavnu ideju priče.

3. Kako pokazujemo karakter?

Stavljamo ga pred izazov, kada mora da donese odluku kojom se pokazuje kakav je zapravo karakter. Ključno je važno da postoji pritisak. Ne zanimaju nas odluke koje ne zahtevaju nikakav ulog.

4. Crno-beli ili sivi?

Likovi ne treba da ne budu samo dobri niti samo loši – takvi ne bi bili životni a kad su životni, onda se sa njima poistovećujemo. U žanrovskoj književnosti stvari mogu biti i drugačije ali ovde ne pričamo o supermenima.

5. Biografija likova

U literaturi pa i u okvirima predavanja na visokoškolskim ustanovama koje se bave kreiranjem priče, kada su u pitanju likovi, najviše se potencira na tome da se napiše što detaljnija biografija lika.

Međutim, praksa mi pokazuje da to nije dovoljna odrednica koja u kreiranju likova pomaže.

U čemu je caka?

Nije dovoljno napisati ma kakvu biografiju – važno je da biografske jedinice budu u vezi sa pričom koju pišemo. Ako je lik koji kreiramo policajac, važno nam je gde je i kako usvojio odnos prema pravdi a ne i zašto voli planinarenje, sem ukoliko se nešto važno na planinarenju ne dešava.

Takođe je uvraženo mišljenje da osamdeset posto biografije ni ne pominjemo u priči, već svega dvadeset posto. Meni se u praksi kreiranja likova u kratkim pričama sa polaznicima pokazalo da je važno da odredimo tri glavne karakteristike koje su nam važne za radnju i da njih imamo na umu, pisali o njima eksplicitno ili ne.

Najvažnije je da te, kao i sve druge odrednice karaktera, budu u funkciji priče.

Poslušaj ovaj tekst u videu:

Ivana Miljak Karanfilov®

Ivana Miljak Karanfilov^®